На Месецу има воде, али се крије

Месец је сурово и беживотно окружење, али према новим истраживањима из НАСА, испод сенки њене површине могла би се сакрити смрзнута вода. Док је доста простор разговарати ових дана је центриран око Марса, Европа и друга удаљена одредишта, Месец је и данас једнако фасцинантан као и пре 52 године када су Неил Армстронг и Бузз Алдрин постали први људи који су ходали по њему. Не само да је критичан за живот на Земљи, већ постоји још много преосталих мистерија око Месеца на које људи тек треба да одговоре.

Једна од таквих мистерија је присуство воде на Месецу. На први поглед изгледа да води нема места на њој. Месец има веома ограничену атмосферу, оштре температуре итд. Пре више од 10 година, међутим, први пут су откривени могући знаци воде на Месецу. 2020. НАСА је потврдила постојање молекула воде у сунцем обасјаним површинама Месечеве површине. Иако узбудљиво, та потврда је унела забуну. Како би уопште вода могла да опстане на Месецу? Сигурно би га јака топлота Сунца спалила са површине, зар не?

Ово је загонетка на којој су неки научници НАСА -е радили на решавању, а захваљујући недавно завршеном истраживању из НАСА -ине лабораторије за млазни погон, коначно би могло бити одговора. Истраживање су спровели научници Бјорн Давидссон и Сона Хоссеини, а истраживање каже да се вода на Месецу може објаснити тиме што се крије испод сенки изазваних Месечевом „храпавост“. Много стена и кратера широм Месеца ствара сенке када их Сунце удари. У овим сенкама, које су много хладније од сунчевих подручја Месеца, вода би могла да постоји у облику мраза.

Како се вода може овако сакрити на Месецу

Да би дошли до овог закључка, Давидссон и Хоссеини погледали су слике Месечеве површине са мисија Аполло 1969. и 1972. године. Ове фотографије јасно показују грубу површину са очигледним сенкама, али упркос томе, многи рачунарски модули који проучавају Месец представљају његову површину као равну. Узимајући у обзир ову храпавост, постојање воде на деловима Месеца обасјаним сунцем постаје много објашњивије. Ове сенке могу бити хладне и до -350 степени Целзијуса, у поређењу са површинским температурама обасјаним сунцем које достижу 240 степени Фаренхајта. Пошто Месечева танка атмосфера не може равномерно распоредити топлоту по површини, ове ледене сенке могу постоје тик до врелих подручја. Како студија објашњава, "Док Сунце прати лунарни дан, површински мраз који се може акумулирати у овим хладним, засјењеним подручјима полако је изложен сунчевој свјетлости и кружи у Мјесечеву егзосферу. Молекули воде се затим поново смрзавају на површини, поново се акумулирајући као мраз на другим хладним, засјењеним мјестима. " Давидссон и Хоссеини објашњавају да су друге студије узеле у обзир грубу површину Мјесеца, иако нису узеле у обзир његове сјене.

Познавање постојања воде на Месецу неопходна је информација за будуће мисије. Ако се испод ових много сенки крије довољно воде, астронаути би је могли користити за пиће, кување, узгој усева, гориво и друго. Потенцијално, ово би могло омогућити научницима да створе лунарне базе за будућа истраживања, користе Месец као место лансирања за друге мисије, па чак и као нови дом за неке људе. Има још много посла да се уради пре него што се то догоди, али ова студија је важан корак ка постизању те будућности.

Извор: НАСА

Вереник 90 дана: Јулиа се обраћа својим обожаваоцима који су приметили разговор о јастуку

О аутору