Stone Review: An Emotional Story Undercut by Boring Gameplay
Igre osuđenika' Stone pokušava da uhvati duh stoner noira kao Inherent Vice и Veliki Lebovski i presaditi ga u oblik video igrice. Ovo je zgodna ideja na papiru, ali Stone nailazi na nekoliko prepreka na putu u smislu smislene i privlačne mehanike igranja. Njegov narativ, iako ni blizu kvaliteta gorepomenutih filmova, ipak je dostigao nekoliko emocionalnih vrhunaca, posebno prema njegovom iznenađujućem zaključku. Ali površna priroda njegovog igranja iscrpljuje Stone bilo kakvog uzbuđenja. Čak i kao samoproglašena interaktivna priča, nedostaje joj faktor uključenosti igrača koji čini da najbolji primeri žanra blistaju.
Stone prati istoimenog privatnog istražitelja koala koji nije imao sreće dok traga za Aleksom, svojom nestalom ljubavnicom. Као и остали ликови у игри, Стоне је чудан, са недостацима и довољно занимљив да одмах изазове интересовање. Ovo je glavna komponenta noir fiction, posebno stoner podžanr, i to onaj koji Stone grli pravo iz kapije. Njeno australijsko okruženje daje igri jedinstven preokret koji verovatno pomaže da igra ostane mnogo zanimljivija nego što bi trebalo s obzirom na to koliko rano su njene mane u igrici postale očigledne.
Govoreći o tome, dok Stone mogla je da iskoristi karijeru privatnog istražitelja svog glavnog junaka tako što će igrači prikupiti tragove ili završiti barem poluzanimljive mini zagonetke, igra se zadovoljava nečim daleko lenjijim. Većina kratkog trosatnog vremena igre sastoji se od posete (i ponovnog poseta) lokacija, razgovora sa nekim nasumičnim sporednim likom, a zatim odlaska negde drugde da bi se sve to ponovilo. Postoji nekoliko zanimljivih i smešnih razgovora, u to nema sumnje, ali ne активније укључивање играча у процес померања заплета је разбеснела механика odluka.
Stone nije potpuno gubljenje vremena. Od sredine igre nadalje, priča postaje skoro zanimljiva i dovoljno emocionalno zadovoljavajuća da se pogleda mimo njenog lošeg igranja. Иако откуцаји приче овде неће бити покварени, читав завршни чин и закључак су интригантни и потресају срце на најнеочекиванији могући начин. Dijalog i glasovna gluma su ponekad malo mrljavi, ali narativna doslednost i zaplet obrti su toliko zabavni, dirljivi i prikladni za noir da je teško ne ceniti brigu koja je prošla u to.
Stone такође садржи диван хип-хоп прожети звучни запис ундергроунд уметника и омогућава играчима да гледају старије филмове попут Ноћ живих мртваца u celini (bilo od kuće ili posetom lokalnom pozorištu). Iako je sumnjivo da će se većina igrača pokrenuti Stone samo da biste gledali filmove ili slušali muziku, i dalje daje igrici osećaj života i crno-belo filmovi u kontrastu sa njegovim živopisnim, antropomorfnim likovima životinja koje govore posebno doprinose njegovom novom dobu noara осетити. Ovo su male kvalitete, ali s obzirom na njegove nedostatke u igri, važno je napomenuti sve što igra radi како треба.
To je za divljenje Stone služi za ležernije iskustvo igranja tako što ne traži previše od svojih igrača, već posećuje iste lokacije iznova i iznova i razgovor sa istim likovima iznova i iznova može samo da održi ovakav naslov тако дуго. Čak i nakon oko tri sata igranja, Stone већину времена осећа потпуно монотоно, чак и кад његова прича пуца на све цилиндре. Neki smisleni izbori dijaloga ili osnovni moralni sistem bi verovatno mogli da nadoknade ovo, ali na kraju dana, Stone je previše jednostavan i dosadan da bi bio vredan toga za većinu gejmera.
Stone je dostupan na Xbox One. Prethodno je objavljen za PC 21. septembra 2018. За потребе овог прегледа обезбеђен је код за Ксбок Оне.
Наша оцена:
2 od 5 (u redu)
Фортните: Где пронаћи Бескар челик (где се земља сусреће са небом)
О аутору