Интервју: Јануш Камински о лепоти 'Ратног коња', једва да ради на 'Тинтину' и још много тога

Пољски сниматељ Јануш Камински и редитељ Стивен Спилберг од тада су нераздвојни Шиндлерова листа. Готово је тешко замислити како би могао изгледати модеран Спилбергов филм без Каминског.

Њихов најновији пројекат, Вар Хорсе, биће објављен касније овог месеца. И док има момената који су недвосмислено спилберговски или Камински, филм је такође другачији од било шта друго што су икада направили - то је лако њихова (намерно) старомодна сарадња датум.

Недавно смо интервјуисали Јануша Каминског о Вар Хорсе, Тинтинове авантуре, режирајући независни филм тзв амерички сан (глуми Ник Стахл) и још много тога. Погледајте у наставку:

Навијање на екрану:Вар Хорсе чини се да је филм који визуелно враћа старомодну естетику, попут филмова четрдесетих или педесетих. Било је и сегмената који су, мени, подсећали на одређене филмове као што су Све мирно на западном фронту и вестерни Џона Форда. Да ли је било неких филмова на које сте се позивали или на које сте били инспирисани када сте дизајнирали изглед филма?

Јануш Камински: Не, нема конкретних референци. Ти редитељи су били толико важни у стварању речника филма [да, када стварамо нешто ново], одмах идемо тим редитељима. Не нужно зато што покушавамо да имитирамо њихов рад, већ зато што су били толико [утицајни]. Веома је тешко отићи у Монумент Валлеи и не помислити на филмове Џона Форда. Заправо, тачка Џона Форда је управо ту, знаш? […] Не, нисмо гледали ниједан посебан филм [у стварању Ратног коња], али опет, тешко је не да видимо сличности између тих филмова [због утицаја тих филмских стваралаца на индустрију].

Веома мали број људи више снима спољашње филмове. То су увек акциони филмови вођени акцијом и брзом монтажом. Овај филм није то. Има и акције, али ми дозвољавамо публици да цени окружење из кога су ови ликови јер објектив обликује људе, као што знамо.

(УПОЗОРЕЊЕ: Вар Хорсе спојлери испод!)

-

-

-

-

-

-

-

СР: Постоји много упечатљивих визуелних стилова Вар Хорсе које се међусобно допуњују. Да ли постоји одређени део или визуелни стил у филму који вам је омиљени?

ЈК: Свиђа ми се крај филма, једноставно зато што је емоционално тако захтевна сцена, а ипак [изглед] се ради на камери. Волим да се радом не манипулише дигитално. И све се ради на камери [у тој сцени].

СР: Мислите кад се мајка и син поново споје?

ЈК: Тачно, кад се дечак врати са коњем и оцем поред ограде [и сунце залази] – све је то право умеће и знање о томе како та слика треба да изгледа и како да је добијете [органски]. Само [морате] да сачекате право доба дана. Тамо ћете добити залазак сунца. И заиста, имате пет минута да то урадите. Пошто сунце залази тако брзо, немате времена за анализу. […] Веома сам поносан на ту сцену, једноставно зато што је била веома смела. И волим да радим смеле ствари.

СР: Филмови то више не раде.

ЈК: Ових дана вероватно бисте га снимали на дневном светлу и манипулисали њиме у посту. Тако би већина људи то урадила. [Исто сам урадио са] са 'Ронилачко звоно и лептир'. Нема ЦГИ. Све је то слика уживо. И то ми се свиђа, веома је изазовно и узбудљиво моћи то да урадим.

СР: У филму постоји једна сцена у којој коњ махнито трчи кроз ровове и све експлозије на неки начин осветљавају екран. Да ли је та сцена у већој мери користила ЦГИ?

ЈК: Не, [постоји] врло мало ЦГИ. Шта се тамо десило – пошто је коњ трчао врло близу рова, имали смо јахача. Тако да смо у неколико случајева имали јахача обученог у зелено одело. Јахач би водио коња кроз оквир, а кроз ЦГИ [уклонили смо] јахача. Али то је отприлике то.

СР: Тренутно снимате Линколн. Какав је ваш приступ снимању тога и како се разликује или у поређењу са драмама из претходних периода на којима сте радили са Спилбергом?

ЈК: Не могу то елаборирати.

СР: Какво је било искуство стварања кинематографије за филм Тинтинове авантуре у поређењу са играним филмовима?

ЈК: Знате, имао сам врло мало ангажмана са 'ТинТин'. Веома мало ангажовања. Тако да ни то не могу да прецизирам. Разменили смо неколико идеја и сличних ствари, али то је то. Ја само мислим… консултације о 'Тинтину' су биле веома интересантне јер се трудите да... не едукујете, већ информишете аниматоре [о] како изгледа осветљење, али [на крају] они то раде сами. Ја заправо не идем и не седим тамо са њима. [Ми] смо управо имали пар разговора.

СР: Можда не желите да одговорите на ово, али да ли имате најмање омиљени пројекат на којем сте радили?

ЈК: Не баш. Мислим, има филмова који су тешки. Постоје филмови који би заправо утицали на ваш лични живот због дужине продукције, колико дуго [сте далеко] од породице. Дакле, да, постоје ти филмови. Али само због удаљености.

СР: Да ли имате одређени омиљени пројекат?

ЈК: Мислим, ако одузмете 'Шиндлерову листу' и 'Спасавање војника Рајана', много ми се допада 'Мањински извештај'. […] „Минхен“. Волим 'Минхен', човече. То је веома потцењен филм.

СР: Потпуно се слажем.

ЈК: Заиста фантастичан филм, 'Минхен'. Дакле, да, ако бих рекао, који је најнецењенији филм, мислим да би 'Минхен' био тај. И 'А.И.', ја волим 'А.И.'

СР: Мислим да је последњи амерички филм који сте режирали Изгубљене душе 2000. године. Да ли планирате да се ускоро вратите у директорску фотељу?

ЈК: Управо сам режирао још једну слику под називом 'Амерички сан' са Ником Сталом. Управо сам завршио снимање главне фотографије пре него што сам почео ['Линцолн']. Тренутно се не уређује јер радим на [том]. То је мали филмић направљен за мање од милион долара. Потпуно независна карактеристика.

СР: Знате ли када ће то бити објављено?

ЈК: Вероватно никада. [Смех.] Никад у Сједињеним Државама јер нема места за независну кинематографију. [То] ће вероватно [ићи] негде у Европу. Добијате 3000 пријава [за] Сунданце, а колико филмова буде [приказано]? Дакле, ја сам реалиста. Веома сам реалан у погледу тога да ли ће овај филм бити објављен у Сједињеним Државама. Вероватно не.

СР: Иако ти урадити Радите са другим филмским ствараоцима осим Стивена Спилберга, мислим да је поштено рећи да је ваша кинематографија постала нека врста синонима за његов рад. Да ли вам се икада деси да се одвојите од тога и кренете својим путем?

ЈК: Зашто? Нема разлога. Добро је. И, знате, повремено радим филмове са другим редитељима. Радио сам 'Ронилачко звоно и лептир' за Џулијана Шнабела. Снимио сам филм са Џимом Бруксом ('Како знаш'). Снимио сам филм са Џадом Апатоуом ('Смешни људи'). Тако да имам прилику да радим са другим људима, што је увек пријатно, увек пријатно. Али ипак, Стивен снима филмове за које сам и ја заинтересован.

СР: Зашто мислиш да је тако?

ЈК: Па, [он прави] људске филмове. Филмови [...] који одражавају живот какав желимо да буде, не нужно онакав какав јесте. И срећан крај, знаш. Живот је тешка ствар за почетак, а ја волим срећан крај.

СР: Нису сви имали срећан крај - Минхен.

ЈК: 'Минхен' није срећан крај.

СР: Имате ли омиљени Спилбергов филм?

ЈК: Сви ми се свиђају, сви су различити.

СР: Морате имати фаворита.

ЈК: Свиђа ми се 'Минхен', човече. То је заиста диван филм. Мислим, постоји 'Шиндлерова листа', постоји 'Спашавање војника Рајана'. Али 'Минхен' - од свих осталих филмова, Минхен би био онај који је заиста, заиста невероватан приповедање.

СР: Да ли имате омиљени Спилбергов филм пре него што сте постали његова десна рука, да тако кажем?

ЈК: 'Сугарланд Екпресс' је био прилично невероватан.

_____

Вар Хорсе стиже у биоскопе Божић.

Запрати ме на твитеру @Бенандревмооре.

За више информација о Јанушу Каминском, погледајте његову биографију Култура.пл.

Зашто Дуне користи мачеве уместо оружја

О аутору