Либијски редитељ критиковао 13 сати Мајкла Беја
13 сати: Тајни војници Бенгазија требало је да буде Мицхаел Баи'сПад црног јастреба, шанса за акцију, маестра често критикују због свог приступа стила преко супстанце и употребе низак хумор да исприча убедљиву причу о стварном херојству засновану на политички набијеним недавним догађаји. Уместо тога, филм је наишао на млаке критике и изненађујуће млак пријем на благајнама; ово упркос раним прогнозама да свеприсутност питања и оптужби о трагедији у Бенгазију прати председничку кампања бившег државног секретара Хилари Клинтон могла би да одведе политички настројену публику у позоришта (а'ла огроман одзив за Клинта Еаствоод'с Америцан Снипер прошле године).
Сада 13 сати суочава се са новом салвом негативних критика: неки од ретких активних филмских стваралаца који још увек раде у Либији, нацији која је у сукобима догађаји у филму се дешавају, куде филм због, како кажу, нетачног приказа њихове земље и њене људи.
Док 13 сати неће бити објављен у већем делу арапског света до почетка марта (и вероватно се уопште неће отворити у Либији), локални филмски редитељ Осама Резг је већ могао да погледа филм и оштро је критиковао начин на који су Беј и његов тим одлучили да прикажу ратом разорену нација; која постоји у стању политичких и војних превирања од Либијског грађанског рата и свргавања диктатора Моамера Гадафија 2011. године. Иако је либијски редитељ саосећајан са Бејовом одлуком да не снима филм на локацији у земљи (било је уместо да су углавном снимани на суседној Малти и у Мароку), они су ипак критични према безброј детаља које филм добија погрешно. Објаснио је Резг (преко
„Само из трејлера можете да видите да то није Либија, глумци нису Либијци, чак ни оно што ликови носе није аутентично ономе што би Либијац носио.
Штовише, Резг је забринут због драматизације трагедије у филму (која је однела животе америчког амбасадора Криса Стивенса и три друга) могли би постати део текућих негативних стереотипа о арапском свету уопште и Либији посебно у западно произведеним филмовима. Рече филмски стваралац:
„Волео бих да су Мајкл Беј и продукција дошли и разговарали са нама. Могли смо да му помогнемо. Сви смо били тужни због смрти амбасадора Стивенса. Волео га је либијски народ. Та акција није помогла Либији. Сви смо туговали за њим. Надам се да ово није још један пример да се арапски свет приказује на негативан начин и да се шири погрешна слика.
Заснован на документарној књизи „13 сати: Унутрашњи приказ онога што се заиста догодило у Бенгазију“ Мајкла Закофа, филм првенствено осликава догађаје из угла тима ЦИА безбедносних извођача који су били стационирани у близини места првобитне напада. Иако свакако не приказује послератну Либију у најласкавијем светлу, међу неколико доследних позитивних обавештења које је Беј добио о филму од (западних) критичара јесте да у великој мери избегава да постане непотребно политички у свом приказу догађаја: Поред тога што се мало помиње (или приписује конкретна кривица) амерички политички или војни вође на домаћем фронту, такође садржи сцене у којима тела нападача оплакују њихове породице и затварају слике Либијци се окупљају да оплакују амбасадора Стивенса, укључујући и новинску фотографију знака који се држи на коме се наводи да напади не представљају Ислам. Иако је мало вероватно да ће ублажити сталну забринутост због лажног представљања, то је био неочекиван потез познатог политички некоректног директора Лоши момци анд тхе Трансформерс филмовима.
13 сати је заказано за пуштање у арапски свет 3. марта 2016, иако још нема коначно одобрење већине разних цензорских одбора у региону. Мајкл Беј је следећи да режира још ненасловљени филм пети Трансформерс филм, а такође је кружио адаптацијама видео игрице Том Цланци Гхост Рецон и „пројекат страсти“ о борби против криволова слонова у Африци.
13 сати: Тајни војници Бенгазија сада игра у америчким позориштима.
Извор: Рок
Вереник 90 дана: Брендон Гибс проводи Јулијин рођендански викенд са татом Роном