Елон Муск жели да ЦО2 претвори у ракетно гориво, ево како би то функционисало
Елон Муск улази у посао уклањања ЦО2 као један од његових покушаја да ублажи климатску кризу и успостави колонију на Марсу. Ово ново СпацеКс подухвату претходи покретање такмичења од 100 милиона долара да развије најбољу технологију хватања угљеника. Интересовање за смањење емисије угљеника из Мускових ракета подиже обрве стручњака за климу. Међутим, вреди га анализирати јер би то могло да направи позитиван помак у животној средини у ваздухопловној индустрији.
Научни консензус је успоставио директну везу између емисија гасова стаклене баште (ГХГ) из људских активности и растућих просечних глобалних температура. Ракете се ослањају на хемијско сагоревање да би створиле довољно потиска и избегле Земљину гравитацију. Ракете Фалцон 9 – које су радни коњи компаније СпацеКс – сагоревање фосилног горива РП1 и течног кисеоника. РП-1, сличан керозину, има тенденцију да производи много честица чађи, угљен-диоксида, водене паре и азотних оксида, од којих су сви познати по својим својствима задржавања топлоте.
Елон Муск је доспео на насловне стране у децембру 2021 најављујући његови планови да започне програм за хватање угљен-диоксида из атмосфере и претварање у ракетно гориво. Иницијатива је корисна не само да би се надокнадиле емисије гасова стаклене баште из ракета компаније СпацеКс, већ зато што Танка атмосфера Марса је богата ЦО2, а један од највећих изазова међупланетарног путовања је приступ гориву. Претварање воде или угљеника у ракетно гориво омогућило би повратно путовање између планета, што је кључ за постизање мултипланетарног статуса.
Како функционише хватање угљеника
Технологија која тренутно добија највећу пажњу зове се Дирецт Аир Цаптуре (ДАЦ) и користи хемијске реакције за извући угљен-диоксид из ваздуха. Када се ваздух креће преко ових хемикалија (течни растварачи или чврсти сорбенти), оне селективно реагују са ЦО2 и задржавају га, дозвољавајући осталим компонентама ваздуха да прођу. Затим се примењује топлота да би се ослободио угљен-диоксид из његове замке, чинећи хемијски медијум поново употребљивим за друго хватање.
ДАЦ постројење на Исланду је до сада највећа имплементација ове методе хватања угљеника. У извештају од МИТ Тецхнологи Ревиев, стручњаци за климу тврде да постоје хитније мере којима треба дати приоритет, као што је прелазак на електрична возила и декарбонизацију производње електричне енергије, уместо коцкања са незрелим геоинжењерским технологијама. Квака са ДАЦ-ом је у томе што би се, ако се користи за производњу горива, нешто угљеника отпустило назад у атмосферу, иако би и даље било "повољнија замена за фосилно гориво са интензивнијим емисијама," према Институт за светске ресурсе.
Ако технологија постане ефикаснија и приступачнија, или боља технологија произлази из КСПРИЗЕ такмичење, вероватно би било лако да се друге компаније из ваздухопловства придруже и имплементирати га и на Земљи и на Марсу. Иако је само то мали корак ка решавању климатске кризе у ономе што је тренутно наш једини дом, није лоша идеја за Елон Мускракете да чисте за собом.
Извор: Елон Муск/Твитер, МИТ Тецхнологи Ревиев, ВРИ