Јесењи преглед: Неузбудљив улазак у жанр трилера за преживљавање
Попут окретања точка означеног највећим страховима људи и падања на акрофобију, најновији улазак у поџанру трилера ситуација које изазивају анксиозност на једној локацији је Пасти,филм који ће бити мучан за свакога ко се плаши висине, али би иначе могао бити помало досадан за некога ко тражи узбуђења која превазилазе то. Филмови попут Пасти не захтевају много рада са ликом, нити им треба много заплета изван ситуације у центру филма и Пасти није претерано успешан. Са предвидљивим преокретима и једним оштрим ликом, филм Лионсгате покушава да уради нешто другачије од другима се свиђа, али не може баш достићи висине које се његови главни ликови не плаше (и треба да се плаше) оф.
Пасти прати Беки (Грејс Керолајн Кари) и Хантера (Вирџинија Гарднер) који се, када филм почне, пењу уз стену са Бекиним мужем Деном (Мејсон Гудинг). Када Дан трагично падне у смрт, Беки је послата у трнутак туге, одустајући од својих омиљених забава слободног пењања и плеса на моткама да би се сама ваљала у бару. Убрзо се појављује Хантер са предлогом да се попне на радио торањ висок 2000 стопа. Углавном, то је зато да би могла да сними беспилотни снимак Беки како виси са платформе за својих 60.000 пратилаца. Када Беки и Хантер стигну до врха торња ван функције, мердевине падају и они су заглављени скоро пола миље изнад пустиње без мобилне услуге, воде и пута доле.
Што се тиче трилера о преживљавању, Пасти прати књигу играња коју су успоставили филмови попут 47 метара доле или Пузи. Док Беки и Хантер гледају у пустињу која их окружује, Пасти нуди обиље визуелних приказа који су довољно добро приказани, а пустиња која их окружује постаје још смртоноснија 2000 стопа изнад земље. Са ограниченим простором за кретање, додаје нову димензију клаустрофобичним трилерима, ону која чини небо једнако страшним као бескрајни океан у трилерима за преживљавање као Отворено море.
Нажалост, то не додаје много самом жанру. Један преокрет који би требало да доживи емоционални удар се брзо преноси и на начин који ће заинтересованим гледаоцима учинити оно што долази прилично очигледним. Још један обрт, иако није тако очигледан, не иде тако добро као што би требало. Фалл'с скоро двочасовно трајање такође чини да се околности осећају развучено када су овакви трилери боље послужити са брзим радним временом које не дозвољава много размишљања између њиховог обавезног заплета бодова.
Како Беки и Хантерове околности постају све страшније, њихови напори у спасавању постају готово смешни. То је проблем са Фалл'с подесити. Не могу много да ураде осим да гледају са висине од 2000 стопа како њихови покушаји пропадају. Нема начина да се спусте и не могу да позову помоћ. Морају се ослонити на глупе покушаје да ступе у контакт са онима на терену, а када они не успеју, не остаје много. Иако су њихови покушаји спасавања смешни, ништа није тако смешно као што је филм уградио Бекине вештине плесања на шипку или користио песму „Цхерри Пие” од Варранта у једној секвенци која гризу нокте.
Гарднер и Цурреи раде шта могу са материјалом, али и Гоодинг и Џефри Дин Морган (као Бекијев отац) су недовољно коришћени у криминалу, што је грешка постављања филма више од било чега другог. Наравно, филм додаје нову перспективу жанру трилера за преживљавање, али се у великој мери ослања на идеју да висине су застрашујуће (чак и ако његови протагонисти не мисле тако) да није остало много више од тога до краја филм. Када Пасти закључује, чини кардинални грех жанра због којег се публика можда чеше по глави.
Пасти у биоскопима излази 12. августа. Филм траје 107 минута и има оцену ПГ-13 за крваве слике, интензивну опасност и јак језик.