10 редитеља који су редимили свој филм

Ремаке, ребоотови и реимагинације постојећих филмова постају све чешћи у филмски пејзаж док холивудски студији постају све склонији ризику и све мање ризикују оригиналне идеје. У већини случајева, студији ангажују новог филмског ствараоца да се бави познатим материјалом. Али неки редитељи су заправо прерадили своје дело.

Од Мајкла Мана преко Алфреда Хичкока преко Џона Форда до Јасуџироа Озуа, неки од највећих филмских стваралаца у историји кинематографије поново су уболи своје филмове.

Џон Форд – Судија Приест (1934) и Сунце сјајно (1953)

Џон Форд је првенствено познат по томе што је режирао кључне западњачке класике који су дефинисали жанр. Али 1934. режирао је комедију засновану на хумористи Ирвину С. Кобов лик Јудге Приест, а 1953. га је преправио у драму Сунце сјајно сија.

Према Еурека Ентертаинмент на листи за њихово Блу-раи издање Сунце сјајно сија

, Форд је био приморан да преправи Судија Приест јер је 20тх Центури Фок одсекао кључну сцену из оригинала у којој насловни лик осуђује покушај линча.

Михаел Ханеке – Смешне игре (1997, 2007)

Очигледно незадовољан тиме што је прогањао само аустријску публику немилосрдни терор од Смешне игре, Михаел Ханеке је преправио филм за гледаоце енглеског говорног подручја деценију касније.

Америчка верзија је римејк који препричава застрашујућу причу о два садистичка криминалца који упадају у викендицу породице средње класе и муче их из забаве. У оба филма, проломи четвртог зида злокобно увлаче гледаоца у свет ове две психопате.

Ханс Петтер Моланд – Ин Ордер оф Дисаппеаранце (2014) & Цолд Пурсуит (2019)

Језиви норвешки акциони трилер Ханса Петтера Моланда По реду нестанка прича причу о возачу чистача снега који тражи освету против дилера дроге који су му убили сина. Редитељ прича ову познату причу о освети са субверзивном дозом црног хумора.

Унео је исти мрачни смисао за хумор у римејк на енглеском језику, Цолд Пурсуит, у којој је Лијам Нисон заменио Стелана Скарсгарда у главној улози.

Себастијан Лелио – Глорија (2013) и Глорија Бел (2018)

У чилеанско-шпанској копродукцији Глориа, редитељ Себастијан Лелио је осветлио врсту лика који се често занемарује у холивудској понуди. Филм говори о слободоумној старијој жени коју је захватила бурна романса.

Паулина Гарциа је освојила Сребрног медведа за најбољу глумицу на 63. Берлинском међународном филмском фестивалу за улогу главног лика у оригиналу. У римејку из 2018. Глорија Бел, улогу је испунила Јулианне Мооре.

Такасхи Схимизу – Ју-Он: Тхе Грудге (2002) & Тхе Грудге (2004)

Такасхи Схимизу је један од најпознатијих јапанских хорор филмова. Познат је по томе што је узнемирио своју публику наговештајем терора, уместо да се ослања на страхове од крви и скокова.

Продуцент Сем Рејми је био мудар да врати оригиналног визионара за амерички римејк Шимизуовог натприродног чилера Ју-он: Замера. Римејк је такође вратио Такако Фуџи као зликовцу Кајако Саеки, а у главним улогама је Сара Мишел Гелар као студенткиња на размени Карен Дејвис.

Сесил Б. ДеМилле – Десет заповести (1923, 1956)

Сесил Б. ДеМиллеова оригинална верзија од 136 минута Десет заповести из 1923. сматра се једним од првих епских филмова икада снимљених. Али његов обим и размере нису ништа у поређењу са ДеМиллеовим звезданим римејком из 1956. године, који траје огромних 220 минута (иако са укљученим прекидом).

Римејк је омогућио ДеМилу да реализује велике сцене које нису биле могуће са технологијом снимања филмова која је била доступна када је водио оригинални филм.

Кен Скот – Старбак (2011) и Достављач (2013)

Уз сочну премису високог концепта нежења који је фобичан према преданости и сазнаје да су његове честе донације сперме довеле до више од 500 Деца која желе да знају идентитет свог биолошког оца, Холивуд је брзо откупио права на канадски језик Кена Скота на француском комедија Старбуцк.

Скот је преправио филм као возило са главним улогама на енглеском језику за Винса Вона Достављач. Достављач је много слађе и сентименталније од просечан филм Винса Вона.

Иасујиро Озу – Прича о плутајућем корову (1934) и плутајућем корову (1959)

Јасуџиро Озуово ремек-дело из 1959 Плутајући коров често се наводи као један од највећих филмова икада снимљених. То је заправо римејк у боји Озуовог ранијег црно-белог немог филма Прича о плутајућем корову.

Оба филма говоре о љубоморној љубавници, али римејк иде дубље. У оригиналу, лик се зове Отака и игра је Риеко Иагумо. У римејку, лик се зове Сумико и игра је Мацхико Кио.

Мицхаел Манн – ЛА Такедовн (1989) & Хеат (1995)

Мајкл Ман је првобитно снимио опсесивну потеру Винсента Хане за пљачкашем банака Нилом Меколијем као неуспешног ТВ пилота под називом Л.А. Такедовн који је касније преуредио у самостални филм направљен за ТВ. Мачку и миша овог трилера о мачкама и мишу у почетку су играли Скот Планк и Алекс Мекартур.

Када је Ман преправио филм за велико платно, поставио је још два препознатљива глумца за улоге са Ал Паћино и Роберт Де Нироје прво упаривање на екрану. Топлота сада је хваљен као један од највећих акционих филмова икада снимљених. Л.А. Такедовн је солидан напор, али је био у великој мери засењен његовим римејком.

Алфред Хичкок – Човек који је превише знао (1934, 1956)

Алфред Хичкок је преправио један од својих најранијих британских напетих трилера, Човек који је знао превише, као холивудска продукција са истим насловом и радњом две деценије касније. Хичкок је одлучио да понови свој класик из ране каријере јер му се није допао његов рад на оригиналу.

У интервјуу дужине књиге Хичкок/Труфо, Хичкок је чувено рекао: „Рецимо да је прва верзија дело талентованог аматера, а другу је направио професионалац.