Зашто је Мокие 2021. одговор на зле девојке (и шта је боље)
Мокие је одговор из 2021. на хит из 2004 Лоше девојке, само боље. У режији Ејми Полер, филм о пунолетству су написали Тамара Честна и Дилан Мајер, а заснован је на истоименом роману Џенифер Матје из 2017. Филм, тренутно доступан за стриминг на Нетфлик-у, прати интровертну Вивијан Картер (Хедли Робинсон), којој је досадила токсична мушкост (и наставници и администратори који затварају очи на то) у Роцкпорт Хигх-у и предузима акције да окупи своје другарице из разреда да дочара променити.
Вивијан и њена најбоља пријатељица Клаудија (Лорен Цај) су самопроглашене интровертне особе које су одлучне да држе своје главе доле и клони се ватрене линије када су у питању мизогини лудости њихових мушких другова из разреда предвођених Мичелом Вилсон (Патрик Шварценегер). Након што Мичел почне да гађа отворену нову девојку Луси Ернандес (Алисија Паскуал-Пења), Вивијан одлучује да узврати. Инспирисана учешћем своје мајке (Поехлер) у покрету грррл из 90-их, Вивијан анонимно пише и објављује феминистички часопис под називом
Мокие подсећа на прошле филмове као нпр Хеатхерс, Јавбреакер, и разни радови Џона Хјуза који су нарушили стереотипну друштвену хијерархију средње школе. Мокие мора да направи поређења са другим филмом о обесправљеном покушају да свргну тинејџера деспота, из 2004. Лоше девојке (написао Поехлеров пријатељ и бивши Уживо суботње вече ко-звезда Тина Феи). Оба филма имају виђеног аутсајдера (Линдзи Лохан Цади в. Рејчел Мекадам Регина Георге, Вивиан в. Мичел) покушавајући да ослободе различите друштвене фракције ученичких тела од гвоздене владавине А-листова њихових школа. Међутим, Лоше девојке свој хумор црпи из истраживања и деконструисања покретачких снага које стоје иза агресије девојке на девојку, док Мокие одаје почаст феминизму трећег таласа, проширујући његову идеологију, стварајући покрет на екрану који се бави укључивањем жена. Ликови у Лоше девојке постоје у вакууму, али Вивијан и њени пријатељи су свеснији тренутне политичке климе и свесни су себе довољно да знају да су жртве и да су или обесхрабрени да предузму акцију или се боје последице.
Очекивано се показало да је борба против насилника у њиховим школама трансформативни процес за Цади и Вивиан. Кејди бива увучена у циклични и системски зупчаник криминала између девојака, док Вивијан постаје отворенија и самоуверенија док скупља савезнике у борби против заједничког непријатеља. Обе постају оснажене својим поступцима, иако, за Кејди, њена моћ потиче од рушења других девојака, док Вивијан добија своју тако што их гради. Обојица се суочавају са својеврсним обрачуном који кулминира у сценама у којима су јавно приморани да прихвате одговорност за своје поступке, што је испробана и истинита формула за ове врсте филмова.
Постоје и друге сличности између филмова које је тешко пропустити. Постоје неопходни неупућени директори и родитељи (Ами Поехлер има реалистичнији и емпатичнији третман играјући Вивијанину маму него Регинину). Пластицс'с слам боок, која оцрњује изглед девојака, замењена је "листом" дечака из Рокпорта, која објективизује њихове другарице из разреда. Обе воде добијају привлачне љубавне интересе, иако је Кејдина симпатија слабо нацртана, служећи искључиво као извор сукоба између Кеди и Реџине (још један превише уобичајен начин заплета). Мокие је прожет истим скептицизмом као Лоше девојке, али оба филма завршавају на наде, ако не и превише уредно упаковане напомене. Лоше девојке' порука је помало збркана као производ своје ере. Све у свему, то подстиче младе жене да покушају да буду фине, али Мокие наглашава да је понекад важније бити саслушан.
У филму Хаунтед Мансион глуми Данни ДеВито са Овеном Вилсоном
О аутору